Ктитор манастира Враћевшница, српски властелин, витез и задужбинар, Радич Поступовић је рођен 1363. или 1372. године у селу Каменица. Одгајан је на двору српског кнеза Лазара и дружио се са наследником Стефаном. Са 17 година борио се у Косовској бици (1389) под командом кнеза Лазара против османског султана Мурата. По предању молио се Светом Ђорђу и обећао да ће, ако преживи, основати манастир Враћевшница у знак захвалности. У време деспота Стефана Лазаревића носио је титулу Челника. Заједно са деспотом Стефаном предводио је српску војску која је подржала Мехмета и и победила Мусу Челебију у бици код Чамурлуа (Отоманско међукраљевство) 1413. године. Радич је држао велике поседе у Горњој Гружи, подно Рудника, где ће касније основати Враћевшницу, поред тога добио је од деспота Стефана готово села, између осталих, Браничеву и Кичеву. За време владавине Ђурађа Бранковића, после 1428. године, Радич је уздигнут у Велики Челник што је била највиша судска титула Српске деспотовине, титулари су имали велике покрајине, имања и части, а Радич је био један од најмоћнијих. Поред Враћевшнице Радич Поступовић је основао и манастир Велико Благовештење у селу Грабовици, код Горњег Милановца, цркву Светог Архангела Гаврилу у Борачу, код Кнића, манастир Милентија, у Милентији. Учествовао је и у обнови манастира Кастамонит на Светој Гори и био други ктитор, а затим се замонашио и добио име Роман (после 1433). Последње године у Кастамониту Радич је провео као монах, а манастир је тада постао српски. Претпоставља се да је је умро пре 1456. године. У српској народној поезији опеван је као Облачић Раде, Облак Радослав и Рајко од Расине.
- Остали водичи