Манастир Враћевшница
Враћевшница

Враћевшница, сеоско насеље општине Горњи Милановац, Моравички округ. Удаљена је од Горњег Милановца 15 километара. Према попису из 2011. имала је 85 становника. Удаљенa је 15 км од Горњег Милановца на путу за Крагујевац.

Ктитор манастира Враћевшница, српски властелин, витез и задужбинар, Радич је рођен 1363. или 1372. године у селу Каменица. Одгајан је на двору српског кнеза и са 17 година борио се у Косовској бици (1389). По предању молио се Светом Ђорђу и обећао да ће, ако преживи, основати манастир Враћевшница у знак захвалности. У време деспота Стефана Лазаревића (српског владара, просветитеља, песника и витеза Реда змаја) Радич је носио титулу Челника. Заједно са деспотом Стефаном предводио је српску војску у победничкој бици код Чамурлуа 1413. године. Радич је држао велике поседе у Горњој Гружи, подно Рудника, као и села у Браничеву и Кичеву. За време владавине Ђурађа Бранковића, после 1428. године, добија титилу Велики Челник. Поред Враћевшнице Радич је основао и манастир Велико Благовештење у селу Грабовици, код Горњег Милановца, цркву Светог Архангела Гаврилу у Борачу, код Кнића, манастир Милентија, у Милентији. Учествовао је и у обнови манастира Кастамонит на Светој Гори и био други ктитор, где се замонашио и добио име Роман. Претпоставља се да је је умро пре 1456. године. По народном предању презивао се Поступовић, а у српској народној поезији опеван је као Облачић Раде, Облак Радослав и Рајко од Расине.

Манастир Враћевшница налази се на јужној страни планине Рудник у долини Враћевшничке реке. Саграђен је 1428/29. године. Црква у кругу манастира, посвећена је Светом Ђорђу. Падом српске деспотовине манастир је опустео. Обновљен је 1579. године, али већ 1682. доживљава велико страдање, да би у време Велике сеобе Срба (1690) био потпуно напуштен. Поново се обнавља у време аустријске окупације (1718-1739). Манастир је имао улогу у устанцима за ослобођење Србије од Отоманске империје: крајем Првог српског устанка 1812. у манастиру је под вођством Вожда Карађорђа одржана скупштина свих народних старешина, док је 1815. игуман Мелентије је причестио кнеза Милоша и српске устанике пред почетак Другог српског устанка. У манастиру је двадесетих година XIX века почела да ради школа, једна од најстаријих у Србији. Јужно од цркве налази се конак који је у XV веку, највероватније, подигао ктитор Радич. На северној страни налази се конак који је 1825. подигао Кнез Милош. Нови конак са звоником подигнут је између 1868. и 1870. године. У време обнове манстирског комплекса Кнез Милош је на западној страни цркве подигао споменик својој мајци Баба Вишњи. Враћевшница је од 1935. године женски манастир.

Ризница манастира Враћевшница чува бројне драгоцености. Значајна је збирка икона из XVII и XVIII века, затим збирка металних и текстилних и литургијских премета, јеванђеља, икона, портрета, графика. Од слика рађених уљем на платну из некадашње „галерије слика“ до данас су остале сачуване само две: Крштење Христово/Крунисање Богородице – дело Павла Чортановића из 1869. сликано са обе стране платна и Портрет кнеза Милоша из 1859. године, дело Ђуре Јакшића. Значајан део ризнице представљају предмети из XIX века који су припадали члановима династије Обреновић: „Таковски крст“ за који се верује да су се на њему заклели Милош и устаници 1815. године, затим манастирски печати које је кнез Милош користио у првим годинама владавине, гвоздени кревет са монограмом „М. О.“, огледало и конзола, албум са фотографијама, италокритска икона Богородица са Христом (Елеуса) из XVII века, која је у збирку манастира Враћевшнице доспела откупом лицитираних драгоцености краљице Драге и краља Александра после њихове погибије, репрезентативан салон краља Александра Обреновића, израђен у Паризу, у радионици Victor-а Aimone-а 1900. године по његовој поруџбини, јастуци краљице Драге, читуља, икона, гусле и сабља из куће Обреновића…

Црква Светог Ђорђа је једнобродна црква изведена је под утицајем споменика Рашке школе, споља је петострана, а изнутра полукружна. Фасаде су обложене тесаним блоковима ружичастог пешчара. Црква је, живописана 1431. године. Овај живопис није очуван па је цркву, 1737. године поново осликала групе зографа на челу са Андрејом Андрејевићем. Ни првобитни иконостас није сачуван. Данашњи иконостас приписује се различитим ауторима из осамнаестог и деветнаестог века. Једино је зограф Ставро оставио свој потпис 1754. на икони Богородице из највише зоне иконостаса. На фресци на улазу представљен је ктитор Радич Поступовић са ктиторском повељом.